Cujem te ponekada....

Sta to nocas negde zubori
da li mi to noc nesto govori?
Da li to necije misli zubore
kroz prohladan vazduh noci ove?
Da li me to neko mislima zove
da mu dodjem noci ove?
Koliko puta sam zamolila kraljicu noci
da mu prenese misli moje,
da ja bih dosla, ali neznam kuda poci,
gde zivis sada zlato moje?
Ne znam gde zivis, cemu se divis
da li jos ponekad pevas za mene,
ja jos uvek neke stihove pevusim
sa setom uvek suza mi krene.
Cujem ti glas, al' samo ponekad
ne zelim cesto da secam sebe
na neke dane proslog zivota
jer s' pravom su ostali iza mene.
Ja znam da opet isto bi bilo
i da se vreme vrati unatrag
opet bih otisla i ostavila tebe.
Znas da sam iskrena bila i tada.
Ali da mastam to valjda mogu
i da pozelim da uzmes me za ruku
i da ponekada cujem ti glas
da mi kazes ''andjele''...
Bar da ponekada popijemo kafu
pa ne bi valjda to ubilo nas.